Civilna Krav Maga – Mehanizmi (Samo)Odbrane

Još jedno divno i korisno predavanje je održano u našim prostorijama. Civilna Krav Maga ili u prevodu Civilna samoodbrana, u organizaciji Zlatnog Maslačka I instruktora Krav Mage u Vrnjačkoj Banji, Ivana Boćanina.

Komentarisali smo kako je kod našeg naroda najgore to što većina misli da im ovo znanje i veština ne treba, kako se sigurno njima neće dogoditi tako nešto, a onda smo kroz priču shvatili da svakom od nas treba barem neko osnovno znanje – tek toliko da nam podigne samopouzdanje i da kroz život idemo bez straha.

Ljudi koji treniraju samoodbranu imaju jedno pravilo koje ih vodi:

“Bolje da znamo , a da nam ne zatreba, nego da nam zatreba, a da ne znamo”.

Odlična poruka, zar ne?

Na predavanju smo pomenuli osnovne elemente samoodbrane:

  • Borenje
  • Svest o okruženju
  • Samozaštita

Na predavanju smo nešto više pričali o “Svesti o okruženju”, kao o jednom interesantnom i vrlo bitnom elementu, koji ljudi često zanemaruju.

Neopreznost, nezaštićenost, nezainteresovanost – idealni uslovi za napadače. Mnogi u poslednje vreme, izazivaju sudbinu, na primer, hodanjem po ulici sa slušalicama u ušima. Takve osobe su potpuno nesvesne okoline i opasnosti koje vrebaju oko njih. Idealne su za napadače.

Svest o okruženju se sastoji iz tri faktora:

  • Koncept – praćenje okruženja
  • Polazna tačka – znati šta je normalnost u nekoj situaciji, odnosno u okruženju, a šta bi u datom okruženju bile anomalije.
  • Skala spremnosti – stepen lične spremnosti osobe.

 

Skala spremnosti je podeljena po bojama, na 4 stepena spremnosti.
Imamo Belu, žutu, narandžastu i crvenu boju. Belo je potpuno nespremno, nesposobno za opažanje ljudi i situacija, dok je crveno potpuna spremnost. Žuta i narandžasta su nijanse ponekih osobina između.
Postoje brojne metode za unapređivanje spremnosti:

  • IGRAMA
  • KONDICIONIM TRENINGOM
  • TEHNIČKIM TRENINGOM

Treniranjem samoodbrane unepređujete svoju spremnost za nepredvidive situacije. Od bele boje i stepena potpune nespremnosti možete se obučiti sve do crvene. Nije samoodbrana samo lična odbrana od napadača – samoodbrana je znati da reagujete u situacijama koje se dešavaju i drugim ljudima. Da odbranite svoju porodicu, svog prijatelja ili čak nekog neznanca na ulici koji se nađe u opasnosti.

Zato je moj savet i preporuka da makar prođete kroz tromesečni kurs samoodbrane. To bi trebalo da bude društvena obaveza svakog građana, da zna da pomogne drugome u nevolji i da se odbrani ukoliko dođe do nekog napada, ili makar samo da ume da smiri situaciju i izbegne nasilje.

Kontaktirajte KRAV MAGA centar, vidite gde i kada se održava trening u vašem gradu, a ukoliko ste u mogućnosti, prijavite se na letnji kamp Krav Mage u Vrnjačkoj Banji, koji će trajati 3 dana krajem jula i koštaće 35 eura.

Za više informcija kontaktirajte Ivana na 0654024978

Do sledeće radionice i do sledećeg posta,
POZDRAV

Sa radionice o vršnjačkom nasilju

Da je vršnjačko nasilje moguće zaustaviti, a nastalu traumu prevazići, saznali smo prošle nedelje na predavanju o vršnjačkom nasilju u Zlatnom Maslačku.

Školski pedagog je u saradnji sa školskim psihologom održala odlično predavanje o ovoj temi, dodatno je obogativši primerima iz ličnog dugogodišnjeg radnog iskustva.

Kao glavno pravilo – za sprečavanje i suzbijanje nasilja je navedeno – IGNORISANJE.

Deca se od strane roditelja i stručnih kadrova savetuju da ignorišu, odnosno, ne obraćaju pažnju na provokacije i dobacivanja. To je najlakši i način koji najčešće dobro deluje kod provokatora.

Važno je samo da to ignorisanje ne bude protkano strahom, već jednostavnom, nemom porukom da vas ništa ne dotiče i da vas dobacivanja ne vređaju, kao i to da imate stav da se ne plašite nasilnika. Da biste u tome uspeli, važna je druga stvar: SAMOPOUZDANJE.

Samopouzdanje je od ključne važnosti kod vršnjačkog nasilja. I nasilnik i žrtva su osobe slabog samopouzdanja. Neophodno je raditi na sticanju i razvoju samopouzdanja.

Koordinatori Zlatnog Maslačka i stručni tim su u projekat o Vršnjačkom nasilju dodali još dve važne karike: samoodbranu i psihološko predavanje o samopouzdanju, tako da uz priču pedagoga o Vršnjačkom nasilju, dolazimo do praktičnih učenja: kako da dete spremnije pošaljemo u školu i kako da ih naučimo da zaustave maloletnu delikvenciju.

Važno je ne okretati leđa i naučiti decu da reaguju ukoliko se nasilje vrši na nekome drugom.

Ovo je jedan od projekata na kojem radi naše udruženje sa sjajnim stručnim timom.

Svakog meseca biramo novi projekat i drugu temu na osnovu koje pravimo radionice, ali naša vrata ostaju širom otvorena za sve vas i svaki vaš problem. Takođe, projekti će se i ponavljati periodično.

Vršnjačko nasilje, nasilje u porodici, nasilje nad ženama, pomoć i podrška osobama sa posebnim potrebama, invalidima, LGBT osobama. Bolesti zavisnosti, psihološka pomoć i potreba… Sve je to deo programa kojim se naše udruženje bavi.

Sa željom da ovaj svet postane bolje mesto za život, sa idejom da širimo ljubav i pozitivnu energiju, Zlatni Maslačak je udruženje posebnih ljudi koji se na svoj način bore da svet učine lepšim. Svi težimo istom, svako na svoj način.

Ukoliko ste i vi pozitivni i želite da činite dobro, dođite kod nas. Postanite naš član.
Dobrodošli.

Mehanizmi Psihičke Odbrane

Pre par nedelja smo imali poslednju radionicu sa PsihoteraPerom, za ovu sezonu, i umesto da na jednu sezonu radionica, stavimo tačku, Petar nam je stavio tri tačke i opet nas naveo na razmišljanje. 😀 Činjenica je da svi mi imamo neki odbrambeni mehanizam, samo smo ih uglavnom nesvesni, a oni se ponavljaju, iznova i iznova, i negde u nama talože, sloj po sloj.

Ti mehanizmi nas sprečavaju da se sa problemom sretnemo “oči u oči”, već ga izbegavamo, na neki određeni način. Ali, osim što se problemi ne rešavaju ignorisanjem – oni izbegavanjem, postaju sve veći.

Zato smo ih na ovoj radionici samo nabrojali i ukratko opisali. Ovo je spisak mogućnosti u kojima trebamo pronaći sebe i svoj “način” odbrane.

Nastupa period pauze, kada će svako od nas imati vremena da osvesti život i trenutke. I one lepe, ali i one loše. Pa da onda primetimo, analiziramo, kojim se mehanizmom služimo i da pokušamo da ga promenimo.

Najteža stvar u životu je PRIHVATITI. Nije teško rešiti problem – teško je prihvatiti da ga imamo.

Mehanizmi psihičke odbrane su nesvesne radnje, koje se ponavljaju u sličnim okolnostima na sličan način.

Neki od mehanizama su:

  • Potiskivanje (uzročnik većine psihičkih problema), podrazumeva neadekvatnu reakciju.
  • Neizgovaranje – izbegavanje problema do te mere, da se o problemu ne priča, da se nikada nije desio. Pre ili kasnije, čovek se sretne sa istinom, bila ona izgovorena, prihvaćena ili ne.
  • Desenzitizacija – neosetljivost – najčešći uzročnik trauma.
  • Senzitizacija – preosetljivost. Emotivno reagovanje na neke situacije. Plačom, nemirom, strahom, panikom ili nekom drugom emocijom.
  • Projekcija – Kada u drugome vidiš svoje osobine (ne možemo u drugima videti ono što nemamo u sebi)
  • Identifikacija – poistoviećivanje sa idolima.
  • Introjekcija – naša uverenja, usađena iz detinjstva – da nešto trebamo i moramo. To nam postane opravdanje ili izgovor.
  • Racionalizacija – mora se dati razumno značenje.
  • Negiranje – ne prihvatam činjenicu.
  • Izolacija – kada se zatvaram sam, sa sobom i u izolaciji tražim rešenje ili rešavam problem.
  • Impulsivnost – naglo, bučno, odsečno reagovanje na problem.

Koji je Vaš mehanizam odbrane?

Pronalazite li se u nekom? Pišite nam o tome na edumaslacak@gmail.com

Do sledećeg blog posta.
Pozdrav!

Rad na sebi

Svakome ko se okrene sebi, ko stavi tačku na probleme i preuzme odgovornost na sebe, treba odati priznanje i skinuti kapu. Onaj ko u jednom trenutku (kad god taj trenutak nastao) kaže sebi “dosta je, hajde malo da preispitam SVOJE ponašanje i vidim gde JA to grešim”, ta osoba zaslužuje poštovanje. Jer, u životu je najlakše osuditi drugog i reći kako je neko drugi, kriv za sve – teško je preuzeti krivicu i teret na sebe. Većina ljudi ne shvata da je lakše promeniti sebe I svoj šablon ponašanja, nego promeniti druge. Druge ljude, ne možemo promeniti, možemo samo promeniti našu percepciju o njima – što znači da je promena u nama, ne u njima.

To je isto kao kada se dvoje zaljube. Dugo su zaljubljeni do ušiju, ne mogu jedno bez drugog, vole se do besvesti, a onda, odjednom, jedno prestane da to oseća prema drugom. Možda čak osete i odbojnost. Možda se jedno od to dvoje promenilo, ali ono što se najčešće dešava je promena percepcije. Kada zaljubljenost prestane – stanje u kome je sve ružičasto i divno, onda vidimo drugu osobu na način na koji je do tada nismo videli, vidimo je iz druge perspektive, iz perspektive ne zaljubljene osobe. Vidimo je realno – koliko to naša percepcija dozvoljava. Kada smo zaljubljeni, mi se zaljubljujemo u sliku koju smo o nekoj osobi sami stvorili, ne u ono kakva je ta osoba zaista.

Jako je teško prihvatiti, da se stvari dešavaju tako i da su okolnosti takve kakve jesu, samo zbog toga što se mi prema tim stvarima ponašamo na određeni način. Neki ljudi stanu, zapitaju se, razmisle i promene smer, a neki ljudi ostanu večito u tom krugu nezadovoljstva i iluzije. 

Nekima je lakše da hodaju po rubu, po već utabanoj stazi ponašanja njihove ličnosti (iako ta ličnost nije savršena i život nije baš najsrećniji), ali neće da naprave korak izvan staze. Ne žele ni stopalom da opipaju tlo pre nego stanu, ne žele ni da iskorače, jer im je lakše da se vrte u začaranom krugu proseka i učestalosti, ničeg kvalitetnijeg i nečeg „možda“ boljeg od onog sada. 

Ali, postoje ljudi, i njihov broj se iz dana u dan povećava, koji žele da iskoče iz tog proseka i učestalog načina ponašanja, koji im i ne služi najbolje. Postoje ljudi, koji žele više i bolje za sebe. Postoje ljudi koji se u jednom trenutku probude iz sveta zablude i požele za sebe nešto više. Požele da iskorače iz utabanog kruga, makar samo da pokušaju, da vide, mogu li više? 

Srećna sam što je takvih ljudi sve više i više.

Onaj ko napravi jedan korak izvan, vrlo brzo načini i drugi i treći, kada shvati, da je sve to izvan kruga oslobađajuće. Vazduh je čistiji, sloboda beskonačna, život „življi“ nego u krugu. I onda donese odluku da razbije onu granicu između sebe (granicama onog utabanog kruga i granicu slobode). Taj proces je često i bolan i neprijatan, ali je koristan. I svaki razbijeni centimetar tog kruga je jedna doza samopouzdanja i motivacije da se nastavi dalje. Kopamo, razbijamo, oslobađamo neka stara uverenja, stare modele ponašanja. Radimo izuzetno težak i naporan posao, ali ono što je  neverovatno u svemu tome je to da mi u svemu tome uživamo.

Mi, ovde u Zlatnom Maslačku, pružamo pomoć i podršku svakom ko poželi da zakorači izvan svoji granica rutinskog i nesvesnog ponašanja. Svakome podmećemo tlo izvan kruga, koje je potrebno da osete kako bi nastavili dalje. Svi mi ovde smo nekada bili u tom začaranom krugu iluzije i nesvesnog ponašanja, pa smo shvatili da zaslužujemo i želimo više. Prelomili smo i jednom odlučili da ćemo iskoračiti iz kruga, jer smo negde u dubini sebe znali da nam gore od ovog trenutnog stanja, biti ne može. I bili smo u pravu. Ne može vam biti gore na slobodi, nego što je bilo u kavezu. Zar ne? 

Zato vas pozivamo, da nam se pridružite. 

Postanite i vi jedan od maslačaka na našem proplanku, divnih, upornih i jakih ljudi. 

O anksioznosti

Anksioznost, njeno šire značenje i predlozi za postizanje ravnoteže

I ovog utorka smo se lepo družili sa našim dragim Petrom Jeknićem, a takođe smo i nešto novo naučili o anksioznosti i paničnom napadu.
U nastavku testa, podeliću sa vama ono o čemu je Petar govorio, tako da svo ovo znanje, mudrost i iskustvo pripada njemu.

DEFINICIJA ANKSIOZNOSTI

Da bismo napravili jasnoću i da bismo mogli da identifikujemo anksioznost, prvo smo morali da je definišemo.
Anksioznost predstavlja nejasnu strepnju, strah bez očiglednog spoljnog povoda, osećaj zebnje, teskobe, strepnje i ona se zaista razlikuje od osećaja straha, neizvesnosti, nervoze, insomnije koju uzrokuju fobije. Nažalost, neki ljudi vrlo često mešaju ta dva stanja, a ona su posve drugačija. Anksioznost je normalna pojava, ukoliko se javlja u nekim prihvatljivim količinama.
Prirodno nam je dat taj osećaj teskobe u vidu straha od nepoznatog. Ali, ako od te teskobe povraćamo, imamo mučninu u želucu, imamo drhtavicu ili pak izbegavamo situacije i načine da se suočimo sa onim čega se plašimo, to je već velika doza Anksioznosti i ona prelazi u bolest.

UZROK ANKSIOZNOSTI

Mi ljudi smo izuzetno osetljiva bića i, iako nam je ta činjenica poznata, ne zaustavljamo se u procesu upijanja svega i svačega iz naše okoline. Osećamo sve ono na čemu nam je fokus, a mi, baš često, fokus stavljamo na stanja i pojave koje se događaju drugima, kako iz okoline, tako i iz medija (novina ili tv-a), a podjednako osećamo kao da se sve te stvari događaju nama.
Svi se sećamo poplave u Obrenovcu pre par godina, kada smo se tresli preko malih ekrana i osećali podjednako loše kao da su naše kuće poplavljene. To je samo dokaz kako reagujemo na ono na čemu nam je fokus (fokus je predmet ili pojava na koji je usmeren vaš svesni deo razmišljanja).
Svi ti osećaji koji se javljaju prilikom nekog našeg svesnog razmišljanja, imaju potrebu samo za jednim – da budu primećeni. Sve te emocije žele da budu viđene, osvešćene i one su nam najbolji pokazatelji stanja naše duše. Svi ti osećaji se negde u nama talože.
POSLEDICE:
Sve ono što nosimo u sebi – što gomilamo i zapostavljamo, kao što su lični nagoni i potrebe, dok činimo drugima, radimo za druge, da bi im bilo dobro dok zapostavljamo sebe i svoje potrebe (ne pričamo o hirovima i nadrealnim željama i potrebama, već o onim osnovnim) – Sve to dovodi do anksioznosti (osećaj teskobe).

SIMPTOMI PRETERANE ANKSIOZNOSTI:

  • Strah od ludila i gubitka kontrole
  • Vrtoglavica, osećaj lebdenja, nesvestica i utisak o mogućem gubitku svesti
  • Strujni šokovi u telu
  • Agorofobija (strah, izbegavanje ljudi i gužve)
  • Agresija i nervoza
  • Napetost
  • Bledilo
  • Bol u grudima
  • Bol u licu ili vilici slična zubobolji
  • Bolovi u vratu i ramenima, ukočenost lica ili glave
  • Drhtanje (vidljivo ili unutrašnje)
  • Glavobolje i osećaj “obruča” oko glave
  • Halucinacije
  • Hiperaktivnost
  • Suva usta
  • Znojenje
  • Lupanje srca, osećaj preskakanja (aritmije), usporeni ili ubrzani otkucaji, palpitacije, tahikardija
  • Nesanica
  • Noćne more
  • Osećaj gušenja i zadihanosti
  • Problemi sa vidom, sluhom, osetljivost na buku, hipersenzibilnost

Kada se simptomi anksioznosti zanemaruju, potiskuju, negde u nama se gomilaju, a nikako ne izlaze na površinu, muče nas tiho i niko za njih ne zna osim nas… Kada sve ovo trpite i gutate u sebi a da se nikada ne zapitate „Gde sam ja to pogrešio prema sebi“, jednom će sve te emocije izbiti na površinu. Naše osnovne potrebe – nagoni za preživljavanjem, će potiskivati ta osećanja ka površini, polako, polako, iz dana u dan…

Dok jednom, ledeni breg naših negativnih osećanja, patnji i potisnutih strahova, ne izbije na površinu. Tada nastaje PANIČNI NAPAD.

ZAKLJUČAK
Sve u prirodi teži – ravnoteži.
Ono što se kod anksioznosti postavlja na dva različita tasa jedne vage su OČEKIVANJA i MOGUĆNOSTI. Što je veća razlika – veća je i kriza.
Naša iskustva su naše najbolje životne lekcije, ali one su nedovoljno važne, ukoliko u njima nije bilo stresa. Količina stresa je jednaka veličini iskustva. I to je sve normalan proces u životu, ali nije normalno sav taj stres potiskivati u sebi, gomilati ga, o njemu ćutati, trpeti. Moramo znati, nositi se sa stresom i sa stresnim situacijama. To se uči i moguće je nositi se sa stresom, ali ga ne smemo zanemarivati. Zanemarivanje vodi do patoloških stanja.

KAKO IZAĆI IZ ANKSIOZNOSTI?

  • osvešćivanjem prijatnih trenutaka, lepotu jednostavnih stvari
  • promenom raspoloženja
  • promenom načina razmišljanja: iz negativnog u pozitivno.
  • samopouzdanjem (svakodnevnim malim pobedama u vidu poboljšanja vašeg stanja)

Najbitnija stvar je da pokušate. Da proverite. Da se pomaknete sa mesta na kome se trenutno nalazite. Svaka pozitivna akcija je dobrodošla. Samo se pokrenite.