O anksioznosti

Anksioznost, njeno šire značenje i predlozi za postizanje ravnoteže

I ovog utorka smo se lepo družili sa našim dragim Petrom Jeknićem, a takođe smo i nešto novo naučili o anksioznosti i paničnom napadu.
U nastavku testa, podeliću sa vama ono o čemu je Petar govorio, tako da svo ovo znanje, mudrost i iskustvo pripada njemu.

DEFINICIJA ANKSIOZNOSTI

Da bismo napravili jasnoću i da bismo mogli da identifikujemo anksioznost, prvo smo morali da je definišemo.
Anksioznost predstavlja nejasnu strepnju, strah bez očiglednog spoljnog povoda, osećaj zebnje, teskobe, strepnje i ona se zaista razlikuje od osećaja straha, neizvesnosti, nervoze, insomnije koju uzrokuju fobije. Nažalost, neki ljudi vrlo često mešaju ta dva stanja, a ona su posve drugačija. Anksioznost je normalna pojava, ukoliko se javlja u nekim prihvatljivim količinama.
Prirodno nam je dat taj osećaj teskobe u vidu straha od nepoznatog. Ali, ako od te teskobe povraćamo, imamo mučninu u želucu, imamo drhtavicu ili pak izbegavamo situacije i načine da se suočimo sa onim čega se plašimo, to je već velika doza Anksioznosti i ona prelazi u bolest.

UZROK ANKSIOZNOSTI

Mi ljudi smo izuzetno osetljiva bića i, iako nam je ta činjenica poznata, ne zaustavljamo se u procesu upijanja svega i svačega iz naše okoline. Osećamo sve ono na čemu nam je fokus, a mi, baš često, fokus stavljamo na stanja i pojave koje se događaju drugima, kako iz okoline, tako i iz medija (novina ili tv-a), a podjednako osećamo kao da se sve te stvari događaju nama.
Svi se sećamo poplave u Obrenovcu pre par godina, kada smo se tresli preko malih ekrana i osećali podjednako loše kao da su naše kuće poplavljene. To je samo dokaz kako reagujemo na ono na čemu nam je fokus (fokus je predmet ili pojava na koji je usmeren vaš svesni deo razmišljanja).
Svi ti osećaji koji se javljaju prilikom nekog našeg svesnog razmišljanja, imaju potrebu samo za jednim – da budu primećeni. Sve te emocije žele da budu viđene, osvešćene i one su nam najbolji pokazatelji stanja naše duše. Svi ti osećaji se negde u nama talože.
POSLEDICE:
Sve ono što nosimo u sebi – što gomilamo i zapostavljamo, kao što su lični nagoni i potrebe, dok činimo drugima, radimo za druge, da bi im bilo dobro dok zapostavljamo sebe i svoje potrebe (ne pričamo o hirovima i nadrealnim željama i potrebama, već o onim osnovnim) – Sve to dovodi do anksioznosti (osećaj teskobe).

SIMPTOMI PRETERANE ANKSIOZNOSTI:

  • Strah od ludila i gubitka kontrole
  • Vrtoglavica, osećaj lebdenja, nesvestica i utisak o mogućem gubitku svesti
  • Strujni šokovi u telu
  • Agorofobija (strah, izbegavanje ljudi i gužve)
  • Agresija i nervoza
  • Napetost
  • Bledilo
  • Bol u grudima
  • Bol u licu ili vilici slična zubobolji
  • Bolovi u vratu i ramenima, ukočenost lica ili glave
  • Drhtanje (vidljivo ili unutrašnje)
  • Glavobolje i osećaj “obruča” oko glave
  • Halucinacije
  • Hiperaktivnost
  • Suva usta
  • Znojenje
  • Lupanje srca, osećaj preskakanja (aritmije), usporeni ili ubrzani otkucaji, palpitacije, tahikardija
  • Nesanica
  • Noćne more
  • Osećaj gušenja i zadihanosti
  • Problemi sa vidom, sluhom, osetljivost na buku, hipersenzibilnost

Kada se simptomi anksioznosti zanemaruju, potiskuju, negde u nama se gomilaju, a nikako ne izlaze na površinu, muče nas tiho i niko za njih ne zna osim nas… Kada sve ovo trpite i gutate u sebi a da se nikada ne zapitate „Gde sam ja to pogrešio prema sebi“, jednom će sve te emocije izbiti na površinu. Naše osnovne potrebe – nagoni za preživljavanjem, će potiskivati ta osećanja ka površini, polako, polako, iz dana u dan…

Dok jednom, ledeni breg naših negativnih osećanja, patnji i potisnutih strahova, ne izbije na površinu. Tada nastaje PANIČNI NAPAD.

ZAKLJUČAK
Sve u prirodi teži – ravnoteži.
Ono što se kod anksioznosti postavlja na dva različita tasa jedne vage su OČEKIVANJA i MOGUĆNOSTI. Što je veća razlika – veća je i kriza.
Naša iskustva su naše najbolje životne lekcije, ali one su nedovoljno važne, ukoliko u njima nije bilo stresa. Količina stresa je jednaka veličini iskustva. I to je sve normalan proces u životu, ali nije normalno sav taj stres potiskivati u sebi, gomilati ga, o njemu ćutati, trpeti. Moramo znati, nositi se sa stresom i sa stresnim situacijama. To se uči i moguće je nositi se sa stresom, ali ga ne smemo zanemarivati. Zanemarivanje vodi do patoloških stanja.

KAKO IZAĆI IZ ANKSIOZNOSTI?

  • osvešćivanjem prijatnih trenutaka, lepotu jednostavnih stvari
  • promenom raspoloženja
  • promenom načina razmišljanja: iz negativnog u pozitivno.
  • samopouzdanjem (svakodnevnim malim pobedama u vidu poboljšanja vašeg stanja)

Najbitnija stvar je da pokušate. Da proverite. Da se pomaknete sa mesta na kome se trenutno nalazite. Svaka pozitivna akcija je dobrodošla. Samo se pokrenite.

Published by

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s